Svaki predsednički kandidat dobiće 29 miliona, a ko prođe u drugi krug...

od koje"drzave" majke vam ga spalim sve su to narodne pare sa kojima ce gomnari voditi kampanju a oni koji ne prodju cenzus moraju te pare vratiti a vratice malo sutra

Gotovo 14 godina, srpskom severnom pokrajinom, Vojvodinom, vladale su demokrate. I to ne obične, nego gej demokrate. Pod budnim okom svog zaštitnika, Bojana Pajtića, ušli su u sve segmente pokrajinske vlasti, a najbolje su se snašli u pokrajinskom zdravstvu. Njihov glavni kupler-majstor je dr Miloš Lučić, pod zaštitom "visoke gej lože", kojom i danas komanduje njegov kum, dr Aleksandar Bata Milovančev ("protomajstor" Srpske napredne stranke i direktor Luke Novi Sad). Ova opasna družina, sastavljena od pripadnika gej-zajednice iz prošlog i sadašnjeg, odlazećeg režima, koncentrisana u vrhu vojvođanskog zdravstva, doslovno hara pljačkajući tendere, otimajući novac iz budžeta, praveći štetne ugovore višemilionskih vrednosti.

Prototip pokrajinskog gej demokrate je bez sumnje, prof. dr Miloš Lučić, među pripadnicima novosadske gej populacije poznatiji kao „dr Lučke". Dr Lučke je već godinama uvaženi član ovog homoseksualnog društva u kojem se fenomenalno snalazi. Lučketov kum i nekadašnji partijski saborac Bojana Pajtića i prisni prijatelj direktora Uprave za kapitalne investicije Vojvodine, Nebojše Malenkovića, poznatijeg kao „Neša Peša", nadaleko poznati mešetar, maher i prevarant, dr Aleksandar-Bata Milovančev.Svoju političku „gej demokratsku karijeru", dr Lučić je počeo tako što je u pravom trenutku napustio svog dotadašnjeg drugara Gorana Svilanovića (za koga je uvek tvrdio da pripada društvu "tople braće") prebacivši kompletni vojvođanski odbor tadašnjeg GS (Građanskog saveza) u DS.

U DS ga dočekuje, ko bi drugi, nego Bojan Pajtić, i mlađanog dr Lučketa nagrađuje mestom pokrajinskog sekretara za zdravstvo u „svojoj" pokrajinskoj Vladi. Gej mentoru Pajtiću nije smetalo to što dr Lučke nije stigao da pregleda nijednog pacijenta da ga postavi na mesto pokrajinskog ministra zdravlja, jer je postavljanje ovakvih likova na ministarska mesta, bila uobičajena praksa Bojana Pajtića, koji je znao koliko je važno promovisati mlade gej kadrove.Da bi se shvatilo ko je dr Lučke, važno je znati da mu je majka prof dr Zorka Lučić, dugogodišnji šef katedre za radiologiju na novosadskom Medicinskom fakultetu, žena nadaleko čuvena po bahatosti, primitivizmu i protekcionizmu, i žena koja je uz pomenutu gej demokratsku ekipu „najzaslužnija" za njegov uspeh.

A ko je prof. dr Zorka Lučić, najbolje govori „slučaj Boris Petrović" koji se i dan danas prepričava u kuloarima Medicinskog fakulteta. Nesreća tada mladog dr Borisa Petrovića bila je što je radio na Institutu za onkologiju Vojvodine, zajedno sa dr Milošem Lučićem, Zorkinim sinom. Treba li reći da je mlad, talentovan, inteligentan i vredan, dr Petrović bio radiolog koji obećava, na svoju nesreću sve ono što Zorkin sin Miloš nikad nije.Dr Boris Petrović izašao je na specijalistički ispit kod Zorke Lučić. Na ispitu briljira, a Zorka, besna što će mladi dr Petrović zaseniti njenog malog Miloša i u njenoj glavi projektovanu mu karijeru, jednostavno izmišlja pitanje o nepostojećoj bolesti. I dok se ostali članovi komisije zgledaju, a dr Petrović izneneđen razmišlja, Zorka trijumfuje, pokazujući svoju moć. Na kraju, dr Petrović ipak polaže specijalistički ispit, i shvata kakva ga budućnost čeka pod Lučićima koji lažu, kradu, nameštaju, muvaju. Treba li reći da Dr Boris Petrović danas ne radi tamo gde mu je mesto, na Institutu za onkologiju Vojvodine, jer je zgađen likom i delom majke i sina Lučić, napustio ovaj institut i otišao na rad u privatnu praksu.

Da se vratimo dr Lučketu, „zaselom" u fotelju pokrajinskog sekretara: prepotentan i alav po prirodi, pravi grešku i uzima izvesnu, veću proviziju za sebe ne deleći istu sa strankom (čitaj Dragoslavom Petrovićem, sivom eminencijom vojvođanskog DS).Ljut i uvređen, Dragoslav Petrović ne popušta pred molbama „mentora Pajtića", nego dr Lučka, sada u nemilosti, vraća na mesto radiologa na Institutu za onkologiju Vojvodine. Dr Lučketu se ideja povratka na posao nimalo ne sviđa, delom jer nije navikao da radi, a delom i zbog toga što je svestan da baš i ne zna da radi svoj posao, pa uz zaštitu svog gej mentora i „drugara" Pajtića, uspeva da prima platu a da se ne pojavljuje na poslu više od 12 meseci.Za sve to vreme, dr Lučke strpljivo čeka da opet negde bude šef, ministar, direktor...Ko čeka taj dočeka, posebno ako je u vojvođanskom zdravstvu, ako je član DS, ako je gej i ako mu je to obećao Bojan Pajtić, Tako je na kraju bilo i sa našim dr Lučkom.